Čudna (il)i normalna
Verovatno ste već čuli onu priču „zarobljen u tuđem telu“. Ne nije reč o naučnoj fantastici niti sam gej. Jednostavno ne razumem određene stereotipe. Još od malena se od mene očekivalo da budem obučena u slatku roze haljinicu, da imam dva repića i budem učtiva i fina. A ja sam umesto toga igrala fudbal sa dečacima, jurila sa pištoljima na kuglice i ratovala u određenim dečijim klanovima. Šta je loše u tome što ne volim roze boju i nemam veštačke nokte? Šta je loše u tome što ne idem na fakultet našminkana i sa štiklom petnaesticom? Kada sam sa nekoliko drugarica pričala o novogodišnjoj toaleti i rekla da ću nositi pantalone sve su me pogledale zgranuto. Znala sam da me očekuje neka vrsta teške presude. Kao u filmovima kad su veštice spaljivali ili pozivali sveštenike da isteraju demone iz grešnih duša. E takva je bila i moja presuda. Ne, nikako!!! Uzviknule su u glas. Ja sam iskreno bila zbunjena. Pa neću nositi neke farmerke ili ići u patikama. Jednostavne crne pantalone i štiklu od 9 cm. Ali ni to nije bilo prihvatljivo. Da ne pričam o tome što nisam htela da idem kod frizera jer imam kovrdžavu kosu pa samim tim i frizuru. Odmah su krenule ponude da probam njihov zaista veliki izbor kratkih haljina, da me našminkaju (kao da sam ja, ne daj Bože sakata) i da me čak i isfeniraju. Pa da nećete možda i zube da mi operete? I nije bilo povratka. Morala sam da obećam da ću probati nekoliko haljina i da ću obavezno nositi visoke potpetice. Džabe je bilo da se opirem. Požalila sam se dečku, on se lepo nasmejao i rekao mi : „Ti si lepa tako, meni je drago što se ne šminkaš, ali to je tvoja stvar“. I šta je trebalo ja da uradim? Morala sam da pristanem. Onda sam se razbolela i nisam otišla na taj doček. Iskreno malo mi je i laknulo. Užasavam se onih pogleda, odmeravanja i komentara: ova ima lepu haljinu, ali je loše našminkana, lepe su cipele, ali joj ne idu uz haljinu.... A znate šta mi je rekla cimerka? Nećeš valjda u istim pantalonama kao što si bila na onoj svadbi? Pa videli su te u tome. Kao da ja zarađujem boga oca pa za svaki novi izlazak mogu da kupujem sve novo! I tako ja imam problem. Ne idem kod manikira, sama održavam svoje nokte i super su mi! Ne idem na feniranja, u solarijume i ostalo. A nećete verovati svaka frizerka je oduševljena time koliko mi je zdrava kosa. Da li je normalno to što sa svojim dečkom pričam o automobilima, o kubikaži, o fubalu i antivirusima, wow-u i sličnom? Iskreno, ne znam da li sam ja malo čudna ili veliki deo ovog ženskog sveta! A nisu to samo stereotipi. Ja sam feminiskinja, uvek branim ravnopravnost i ženska prava. Ali kako ja to da radim i govorim o tome kako su žene emancipovane kad u sred mog razgovora i prepirke sa petoricom drugova dve drugarice počnu da pričaju o novim cipelama i ta priča traje narednih sat vremena?! A kad dođe tema istorije, geografije ili politike one samo zaćute ili počnu neku svoju priču o slim cigarama. Ne želim da vređam, ili da kažem da su žene ovakve ili onakve. Samo malo se trgnite, žene! Hajde malo da povedemo neki razgovor o svakodnevnim temama. Hajde da pričamo o receptima, cveću ili tome slično. Pa i o fudbalu, zašto da ne?! J